Connect with us

Радови на тему Будућност

Из пера ученика

Радови на тему Будућност

Ученици VI/2 под покровитељством наставнице српског језика Бранке Божовић писали су радове на тему Будућност. У наставку можете прочитати неколико најинтересантнијих.

 

Мина Димовић VI/2

Можда ће неко рећи да смо још увек мали да бисмо размишљали о далекој будућности, да размишљамо о томе како ћемо баш ми нешто променити у будућности. Ја се не слажем са тим. Већ сада знам шта ћу да будем кад порастем и како ћу променити друштво у чијем окружењу живим.

Да бисмо променили друштво, не можемо то учинити преко ноћи и не можемо мењати људе. Зато када ми, младе генерације, одрастемо и завршимо школе, једино тако можемо да допринесемо промени. Сви ми морамо да се потрудимо да бисмо успели. Једина наша обавеза је да се школујемо. Када завршимо основну школу, крећемо у средњу. Ту још више морамо да учимо. Ја знам шта бих уписала, мада сам се двоумила између права и архитектуре, али је ипак право превагнуло. Мислим да ћу тако моћи да помогнем људима. Наше друштво није баш идеално. Има много криминала и то треба променити. Доста сам читала о томе да нису увек осуђивани прави криминалци, јер се данас очигледно може поткупити правда, за коју кажемо да је слепа и да свакоме суди по заслузи. Нажалост, није увек тако. Ја се надам да ћемо успети да променимо будућност за 15 година. Надам се да ће сви проблеми да се реше и да ће за 15 година бити сва савршено. Ја хоћу да се школујем и да помогнем људима који немају новца. Много људи нема основна средства за живот, а камоли за скупе адвокате. Ту ћу ја да ускочим и да помогнем. Родитељи ми стално говоре да човека ништа не може да учини срећнијим, него кад уради нешто добро за другог човека. Зато је најбитније остати човек и бити праведан.

Док то време не буде дошло, на нама је да марљиво учимо, будемо вредни и поштени, а најпре да постанемо добри људи. Као такви ћемо моћи да променимо много тога у нашем друштву, јер је будућност на нама и ми смо ти који ћемо променити набоље све за нас и наше потомке.

 

 

Кристијан Лешевић  VI/2

Дубоко замишљен, помало бојажљив, размишљам о будућности. Јер, она је тако непрозирна.

Али, жеља је основ свега! Потрудићу се да моја будућност буде што светлија. Сматрам да је за то потребно много труда, рада, али и онај фактор среће. Волео бих да сви ми упишемо школу коју волимо, након тога и факултет, јер сматрам да је образовање веома битно за нашу будућност. Мислим да ако нас не буде оваквих, свет ће се свести на Интернет. Желим да ми будемо та деца, која ће украсити будућност. Желим да напредујем и остварујем своје циљеве корак по корак. Да маму и сестру често грлим… Зато се радујем сваком новом дану и свакој новој години. Нека буде овако како сам замислио: здрав сам, породица, посао и пријатељи.

Мени доста!

 

 

Ксенија Божовић VI/2

Свако од нас је градитељ будућности и каква год да је, ми је морамо прихватити и извући најбоље из ње.

Ја будућност видим као мирно место са срећним људима. Без гладних и жедних… Волела бих да сви имају кров над главом. Волела бих да нема негативних људи, јер је један живот, а на нама је да будемо позитивни и градимо лепе успомене. Сви ови тренуци ће једном бити само прошлост и биће нам криво, јер нисмо извукли најбоље из живота.

Плод моје маште је да у будућности неће постојати аутомобили, него машине, које ће нас једним кликом одвести на жељену дестинацију. Размишљам о животу на другим планетама. Мислим да ћемо ићи са једне планете на другу. Можда ћемо упознати нова бића.

Мислим да ће будућност бити веома занимљива. Треба да верујемо у чуда, јер никад не знамо шта се може десити!

 

 

Елена Божовић VI/2

Идући животним путем, боримо се против доста препрека које нас спутавају, грабимо корак по корак у будућност. Ближи се раскрсница живота, крај нашег детињства, а долази нам будућност којој треба да приђемо као зрелији и одлучнији људи.

Многи сматрају да смо ми, нове генерације, вођене погрешним путевима и да не знамо ништа о проблемима. Живимо у свету где главну улогу носе новац и похлепа, а љубави је све мање. Ми, као људи, криви смо за свако зло које нам се дешава, као да хрлимо у пропаст без имало разума. Треба да водимо рачуна о свему! Свако има право да изгради своју будућност, улажући труд и напор у њу. Ја се искрено надам да нећемо оставити свет да пропадне. Да би он уопште опстао, неко треба да завршава школе! Европи је потребан доктор, наставник, директор, педагог… Ја замишљам будућност без аутомобила на горива, људи су изумели већ електричне аутомобиле. Моћи ће да се путује у свемир. Све ће бити другачије, него сада.

Једино што знам и што се надам јесте да ће будућност бити другачија. Оно што очекујем од садашњости, исто очекујем и од будућности. Ништа више од онога што дајем и ништа више од онога што заслужујем!

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више из Из пера ученика

  • Из пера ученика

    Генерација 75.

    Прочитајте како се некадашњи ученик основне школе “Јован Цвијић”, Саша Лазаревић, на занимљив и шаљив начин...

  • Из пера ученика

    My strange family

    Ученици четвртог разреда основне школе „Јован Цвијић“ имали су задатак да ураде пројекат под именом: „My Strange Family“.

Врх