Connect with us

Генерација 75.

Из пера ученика

Генерација 75.

Прочитајте како се некадашњи ученик основне школе “Јован Цвијић”, Саша Лазаревић, на занимљив и шаљив начин присетио својих школских дана и наставника.

 

Покушаћу да подсетим

моју генерацију,

у тренутку ево

добих инспирацију…

 

У разреду нашем првом,

разне су се згоде збиле,

и све тако до четвртог,

учио нас уча Миле.

 

Већ у петом, тачно тада,

разредна нам беше Нада,

руски језик учила нас

пафтеритејушераз.

 

За графику, аквареле

Божо нам је знање дао,

мазали смо се са глином,

ликовно нам предавао.

 

Миломир нас је терао

да трчимо око школе,

да стекнемо кондицију

све док ноге не заболе.

 

Музику смо сви волели,

Неки више неки мало,

јер је Дуде врло често

ударао са гудало.

 

За дељење и множење

Бућко нам је први био,

ал’ од шестог па до осмог,

Мане нас је то учио.

 

Бедооо, бедооо

викао је често, гласно,

па се чуди како, људи,

ником ништа није јасно.

 

Мало Вујка, мало Градо,

српски језик предавали,

разне теме и песмице

редовно нам задавали.

 

Грацетове меке прсте,

осетиле уши чврсте…

Волео је уши наше,

неки се и данас плаше.

 

Своје прве радне дане,

делила је с нама Весна,

како правилно писати

и како се чита песма.

 

Према сваком ђаку редом,

увек мила, увек блага,

по доброти памтимо је,

свима нам је била драга.

 

А датуме историјске

учио нас Радоица

ту је било врло тешко

да се заслужи петица.

 

Где је која страна света,

шалама је био одан,

цртали смо карту света

задавао нама Јордан.

 

Шта је једро, вакуоле…

Не сме мува да се чује,

-чисту таблу, а и перо –

Драго стално поручује.

Никад тиши били нисмо

док биологију научисмо.

 

Њутнов закон и формуле,

а и који шамар по лицу,

-е по томе, драги моји,

памтићемо Радоицу.

 

У подруму сви смо мирни!

Уживамо, пошто-пото!

Шта нас брига, весело је,

предаје нам Олга ОТО.

 

Грех би био да не кажем,

био врло смешан тип,

Јануз Суља, фрајерица,

сви mesojmeshqip

 

После Наде нама руски

није био тако лак,

-Градиво је сада теже

рече Перо Кокорак.

 

А у једном периоду,

уз вињак и уз пиво,

да делимо и множимо,

учио нас је и Живо.

 

Ето, драги моји мили,

сви одреда живи били!

Присетих се школских дана…

Успомена то је никада неизбрисана!

 

Знајте, све вас редом волим,

генерација ми смо мудра,

ову песму писао је

ваш друг Сале, звани Кудра.

Прочитајте више
Можда вам се свиди...
Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више из Из пера ученика

  • Из пера ученика

    My strange family

    Ученици четвртог разреда основне школе „Јован Цвијић“ имали су задатак да ураде пројекат под именом: „My Strange Family“.

  • Из пера ученика

    Радови на тему Будућност

    By

    Ученици VI/2 под покровитељством наставнице српског језика Бранке Божовић писали су радове на тему Будућност.

Врх